Да ли сте знали?

Шпенглер је веровао да је бољшевизам западњачки феномен који ће проћи, док ће истинска Русија, сељачка и религиозна, једног дана превазићи тај систем.

Вујићева чувена формула гласи: „Запад је техника, ми смо етика“ – он је сматрао да јужнословенска култура почива на хришћанско-византијским темељима, а не на западноевропским.

Шпенглер је тврдио да „радничка класа“ не постоји као економска категорија већ је политичка конструкција створена агитацијом правника, новинара, учитеља и распопа.

Српска нација постоји тек од Жичког сабора 1221. године, када је Св. Сава установио аутокефалну Цркву и тиме духовно родио нацију као заветну заједницу.

Косовски завет 1389. године је избор Небеског царства над земаљским – када је Св. кнезу Лазару Богородица послала поруку да се определи за Небеско царство, то је била порука да се определи за заједницу са Христом.

Клерикализам је страно тело у православљу, продрло из Беча и петровске Русије после Велике сеобе 1689–1690, и представља бирократизацију црквеног живота.

Комунисти су се одрекли свих тачака свог тзв. социјалног програма, али се једне тачке никада нису одрекли – атеизма, и то је једина тачка због које се комунисти и дан-данас држе комунизма.

Југословенство је било српска идеологија и Југославија је само зато и могла да се формира – ту идеологију искористио је Ј. Б. Тито против Срба.

Медитеранска цивилизација се разликује од западне по томе што тежи хармонији између Цркве, правне државе и нације, док западна цивилизација светињом проглашава државу и моћ.

Православље није библизам него литургизам, Литургија – православље је саосећање, солидарност, а све што називамо вером је често само накнадна човекова свест саосећања.

Нација је граница у којој је још могућа хармонична личност човека – преко те границе, као космополит, човек је изгубљен и обезличен.

Црвена армија је 20. октобра 1944. године окупирала само Србију, а не целу Југославију. То је омогућило Титу да успостави власт без револуције, користећи легалитет споразума Тито–Шубашић.

Европска заједница је 15. јануара 1992. године признала хрватске, словеначке и македонске државе у границама које представљају ратне и геноцидне тековине немачких савезница.

Едвард Коцбек, словеначки патриот и партизан, био је важнији човек за Титову заверу од агента Коминтерне Едварда Кардеља, јер је представљао везу између комуниста и Ватикана.

Српска Крајина је била јединствена српска устаничка држава коју је титокомунизам располутио на босански и хрватски део 1943–1945. године да би уништио српски бедем на западу.

Николај Берђајев је 1935. године написао књигу „Руски извори и руски смисао комунизма“ и показао да су корени руског комунизма у руском царизму, а не у православљу.

Косовски завет из 1389. године одваја нацију и монархију од државе, јер Небеско царство (Црква) има примат над земаљским. Зато се завет одржао и после уништења српске државе.

Титокомунизам је четири пута мењао облик: антифашизам (1941–1948), антибољшевизам (1948–1966), антиунитаризам (1966–1974) и анационални интелектуализам (1974–1991).

Лазар Колишевски је 1981. године формулисао принцип титокомунизма: „Што слабија Србија, јача Југославија.“

Краљ Твртко I Котроманић крунисан је 1377. године за краља Срба и Босне, а не само Босне.

Аустроугарска је за освајање Босне и Херцеговине 1878. године морала ангажовати 280.000 војника уместо планираних 72.000 – отпор је био жесток.

Упркос репрезентативним зградама и железницама, аустроугарска управа је оставила 88% неписмених становника после 40 година управе.

Босански беговат се побунио против централне турске власти 1831. године под вођством Хусеин-капетана Градашчевића, тражећи аутономију по узору на Србију.

Александар Гилфердинг, руски путописац, посетио је Херцеговину средином XIX века и документовао духовну снагу православне цркве под турском влашћу.