Да ли сте знали?

Савезна Република Немачка је донела три масовне амнестије за нацистичке злочинце: 1949, 1951. и 1954. године, чиме је ослобођено око 750.000 људи, укључујући учеснике у „Кристалној ноћи“, денунцијације и прогоне политичких неистомишљеника.

Временска разлика између учињеног нацистичког злочина и главног претреса кретала се од 35 до 40 година, што је била намерна стратегија „биолошке амнестије“ – чекање да џелати умру природном смрћу.

Браон књига из 1965. године документовала је 2300 нацистичких функционера у Савезној Републици Немачкој, укључујући 15 министара, 100 генерала и 828 судија и тужилаца, са стопом грешака испод 1%, али је западна историографија прогласила пропагандом.

Злочини Вермахта на Источном фронту, који су однели преко 20 милиона живота, готово да нису процесуирани због геостратешких интереса Запада и промоције мита о „чистом Вермахту“.

У јавном мњењу Савезне Републике Немачке, само 10% становништва је изразило било какву подршку суђењима у Нирнбергу, док је готово целокупна немачка штампа тражила прекид егзекуција и свеопште помиловање нацистичких злочинаца.

Фриц Бауер, генерални тужилац Хесена, борио се готово сам против немачког правосудног система да покрене франкфуртско суђење за Аушвиц 1963–1965, али су оптужени били само ниже рангирани извршиоци, док су организатори злочина остали некажњени.

Немачки судови су користили правну конструкцију „Фирерове наредбе“ да би оправдали злочине, тврдећи да је било која Хитлерова наредба имала законску снагу и да оптужени нису могли бити кажњени по немачким законима.

Председник Републике Александар Вучић је 21 пут јавно обећао да ће се повући са места председника СНС-а, али је то учинио тек 26. маја 2023. године, након што је системски кршио члан 115 Устава који забрањује обављање друге јавне функције.

25. новембар 2024. – Ана Брнабић извршава државни удар укидајући Народну скупштину и октроисавши преко 50 закона без расправе, укључујући буџет за 2025. годину, што представља кршење Пословника Народне скупштине и Устава.

Вучић формира покрет „лојалиста“ по узору на нацистичке параформације (СА, СС) – до фебруара 2025. године преко 17.000 чланова са заклетвама „на крв“ и обећањима да ће се „борити“ за њега.

Александар Солжењицин је 1974. године објавио манифест „Не живети у лажи“, који Миливојевић предлаже као модел грађанског отпора у савременој Србији – „Лично неучествовање у лажи – то је најлакши и најдоступнији кључ за наше ослобођење.“

Адолф Хитлер је 23. марта 1933. године усвојио Закон о овлашћењу (Ermächtigungsgesetz) који је укинуо парламентарну демократију и омогућио му да влада декретима, што Миливојевић упоређује са државним ударом Ане Брнабић 25. новембра 2024.

Луј XIV, француски краљ, изрекао је 13. априла 1655. године пред париским парламентом реченицу „Држава – то сам ја!“ (L'état c'est moi!), када је имао само 16 година, што Миливојевић користи као паралелу за Вучићеву персонализацију државе.

Патријарх Порфирије је пред Владимиром Путином назвао студентски покрет „цвјетнајом револуцијом“, чиме је дисквалификовао легитимне грађанске захтеве за поштовањем Устава и процесуирањем одговорних за трагедију у Новом Саду.

Милорад Додик је на митингу у Сремској Митровици (Сретење 2025) изјавио: „Не подносим чак ни њихово право да другачије мисле. Не желим да гледам било кога ко урушава Србију“, чиме је отворено демонстрирао нетолеранцију према грађанима Србије који протестују.

Густав Ле Бон је 1895. године објавио „Психологију гомиле“, у којој тврди да „гомила је послушно стадо које се никада не би могло лишити господара“, што Миливојевић користи као аналитички оквир за разумевање Вучићевог односа са бирачима.