Британски одговор на Мау Мау побуну у Кенији (1952–1960) укључивао је интернирање између 160.000 и 320.000 Кикујуа, систематско мучење и масакре, са процењеним бројем жртава између 50.000 и 100.000.
Да ли сте знали?
Чињенице, занимљивости и мање познати подаци из књига српских аутора. 209 факата укупно.
Португалци су били први колонизатори који су започели масовну трговину црним афричким робовима – већ на почетку 16. века афрички робови чинили су чак 10% становништва Лисабона.
Епидемија тифуса у Србији 1914–1915. године имала је стопу морталитета од 70% и однела је четвртину свих српских лекара.
Организација Шкотских женских болница прикупила је 449.000 фунти донација (данас ~53 милиона фунти) у Британији, САД, Канади, Аустралији и Индији.
Томас Липтон лично је дошао у Србију јануара 1915. са 60 тона медицинског материјала и постао „Чика Тома“.
Докторка Елси Инглс одлучила је да остане у Крушевцу са речима „Нећу напустити своју болницу“ упркос ризику заробљавања.
Транспортна јединица Кетрин Харли савладала је преко 740 километара од Солуна до Београда, ноћу, без фарова, по разрованим путевима.
Докторка Кетрин Макфејл основала је прву дечију болницу у Србији (јануар 1919), прву школу за медицинске сестре (1921) и санаторијум у Сремској Каменици (1934).
Драгиња Љочић, прва жена лекар у Србији (диплома Цирих 1879), годинама је чекала лиценцу за рад јер „жене не служе војску“, иако је из рата изашла са чином поручника.
Србија је у Великом рату изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника – трећину становништва.
Британско Министарство рата одбило је понуду др Елси Инглс да жене раде као лекари у рату речима „Драга госпођо, седите мирно код куће“.
Епидемија тифуса сузбијена је средином јуна 1915. захваљујући системским мерама (српско буре – парни дезинфектор, карантини, дезинсекција) под вођством британских лекара.
Евроскептицизам у Србији се готово удвостручио између 2007. и 2013. године, са 21% на 39%, упркос доминацији евроентузијазма у медијима и политици.
Вукова реформа српског језика тријумфовала је 1868. године јер је одговарала демократској структури српског друштва које је било састављено од слободних сељака без аристократије.
Српске општине имају просечно 40.000 становника, што је осам пута више од европског стандарда од 5.000–10.000 становника.
Србија у 19. веку имала је јединствену друштвену структуру у Европи: становништво састављено од слободних парцелних сељака, без племства и снажног клера.
Признање Косова 2008. године од стране ЕУ био је један од главних узрока раста евроскептицизма у Србији.
Масовна култура неолибералног капитализма почива на мамонитском светом тројству: материјализму, хедонизму и егоизму.
Сретењски устав из 1835. године био је један од најнапреднијих устава у тадашњој Европи, али је укинут под притиском Турске и Русије већ 1838. године.
Од 172.294 осумњичена лица за нацистичке злочине између 1945. и 2005. године, само 3,7% је осуђено, док је преко 90% истрага обустављено амнестијом, застаревањем или недостатком доказа.
Канцелар Конрад Аденауер је 1952. године издао „Декларацију части“ за припаднике Вафен СС-а, проглашавајући их за „војнике као и друге“, чиме је званично легитимисао реинтеграцију ратних злочинаца у немачко друштво.
У Савезном суду правде Немачке 1960-их година, 80% судија били су бивши чланови НСДАП или нацистичких организација, што значи да су нацистичке судије судиле бившим колегама.
Централна канцеларија у Лудвигсбургу, основана 1958. године за истрагу нацистичких злочина, била је лишена тужилачких овлашћења, а њен први руководилац Ервин Шиле био је сам нацистички функционер.
Франц Халдер, начелник немачког Генералштаба од 1938. до 1942. године који је планирао операцију Барбароса (напад на СССР јуна 1941), након рата је радио за Америчку историјску дивизију у Немачкој са задатком да допринесе припреми будућег рата против Совјетског Савеза.

