Мисли

Без отпора мотивисаних православљем, данас не би било српске нације.

Пансрпство је парадоксално отворило простор хрватском похрваћивању и српском самопорицању.

Нације трају само док преиспитују и поново причају приче којима одржавају представе о самима себи.

Православље за српску нацију има већи значај него конфесионалност за западноевропске нације, јер је гарант трајања српске нације кроз све промене држава и језика.

Има два начина борбе: законима и силом. Први је својствен човеку, други животињама; али, пошто први често није довољан, мора се прибећи другоме. Стога владалац треба да уме да се понаша као животиња и као човек.

Највећу славу заслуживали су оснивачи религија а после њих утемељивачи држава. По слави их потом следе они који су као војсковође проширили своју владавину или своју домовину.

Не може се ипак назвати врлином убијање својих суграђана, издавање пријатеља, недржање дате речи, одсуство саучешћа и вере. Све то може да донесе човеку власт, али не и славу.

Врлина рађа спокој, спокој доколицу, доколица неред, неред пропаст; и слично се из пропасти рађа ред, из реда врлина, из ње слава и добра срећа.

Лако је дознати откуд у народу жеља за слободним животом, јер искуство показује да су градови повећавали поседе и богатство само док су били слободни.

Не треба никад допустити да се шири зло из обзира према добру, кад зло лако може уништити добро.

Добри савети, ма од кога долазили, треба да су последица мудрости владаоца, а не да је мудрост владаоца последица добрих савета.

Владару није потребно да има све врлине, али је неопходно да се прави да их има. Када их стварно има и искључиво се њима служи, штетне су по њега.

Највећу славу заслуживали су оснивачи религија а после њих утемељивачи држава.

Врлина рађа спокој, спокој доколицу, доколица неред, неред пропаст.

Већа је врлина тамо где је мања могућност избора.

Људи добра дјела чине једино из нужде; закони их чине добрима.

Ништа не подиже толико углед владаоца колико велики подухват и јуначко дело.

Човек може да спасе своју душу или да утемељи велику државу, али не обоје.

Градови повећавају посједе и богатство само док су слободни.

Добри савети треба да су последица мудрости владаоца, а не обрнуто.

Народ је жедан јунака нашег доба.

Доба аналогних људи је прошло. Долази вријеме трансхуманизма.

Једина над нама преостала и добро конструисана надстрешница је небески свод.

Издани смо. У власништву смо корпорација.