Мисли

Колонијализам представља праксу покоравања једног народа од стране другог. Колонизатори су уверени у властиту супериорност.

Империјализам је концепт, колонијализам је пракса. Империјализам пружа теоријску и идеолошку подлогу колонијализму.

Земља не мора бити колонија да би била окована у неоколонијалне букагије.

Колонизација ума се одвија и у Србији. Њени носиоци су невладине организације.

Француски колонијализам није окончан из моралних разлога, већ зато што је постао прескуп.

Португалска колонијална империја трајала је од 1415. до 1999. године – најстарија и најдуговечнија такве врсте.

Ослобађање се спроводи економским суверенизмом, образовањем и неговањем културе сећања.

Процене жртава у Конгу варирају од шест до двадесет милиона људи.

Неоколонијализам је најгори облик империјализма. Они који га практикују уживају моћ без одговорности, а они који од њега пате бивају експлоатисани без права на накнаду.

Империјализам можемо посматрати као концепт, док колонијализам представља праксу. Империјализам је настао после колонијализма, како би образложио економску експлоатацију. Његова додатна улога јесте да пружа теоријску и идеолошку подлогу колонијализму.

Португалија је, упркос својој релативно малој површини и броју становника, успела да постане прва европска колонијална сила, штавише, да остане и последња. Португалска колонијална империја, као најстарија и најдуговечнија такве врсте, трајала је од 1415. године до 1999. године.

Белгија се може описати као „скривена“ колонијална сила. Званична кампања заташкавања позната као „Велико заборављање“ допринела је скривању ужаса колонијалног наслеђа Белгије.

Највећу бруталност белгијског колонијалног система представљало је одсецање шака и подлактица. Као доказ испуњавања квота, војници су били обавезни да донесу по једну одсечену руку за сваки потрошени метак.

Процене укупног броја жртава у Слободној Држави Конго још увек су тачка спорења међу стручњацима. Оне варирају од шест до двадесет милиона људи.

Француски колонијализам није окончан из моралних разлога, већ зато што је постао прескуп, нарочито узимајући у обзир неисплативост огромних територија и стање у којем се Европа нашла на крају Другог светског рата.

Италијанска владавина у Либији била је обележена бестијалним насиљем и бруталношћу. Италија је починила геноцид над Либијцима, јер је само на простору истока те земље убила преко 1/4 тамошњег живља.

Коришћење иперита и других хемијских агенаса од стране италијанских снага било је опсежно и неселективно, изазивајући огромне патње и смрт међу етиопским војницима и цивилима.

Земља не мора бити колонија да би била окована у неоколонијалне букагије. Ипак, ослобађање се спроводи на исти начин као и у класичним колонијама – економским суверенизмом, образовањем и неговањем културе сећања.

Транзиција у Србији није од социјализма ка капитализму, већ ка колонијализму.

Масовна култура почива на мамонитском светом тројству: материјализму, хедонизму и егоизму.

Вук својом реформом представља народ који надире из дубоке позадине у коју га је потиснуло османлијско владање.

Евроскептицизма је у медијима готово десет пута мање него у бирачком телу.

У Србији је, у раздобљу 2007–2013, забележен снажан пораст евроскептицизма. Евроскептицизам се готово удвостручио, са 21 на 39 посто.

Основна мана евроскептичке аргументације у Србији јесте одсуство јасне алтернативе ЕУ. Изношење алтернативе је важан чинилац аргументације и убеђивања.