Мисли

Евроскептицизма је у медијима готово десет пута мање него у бирачком телу, а то радикално успорава рашчаравање грађана Србије од бриселских наратива.

Масовна култура неолибералног капитализма почива на мамонитском светом тројству: материјализму, хедонизму и егоизму.

Висока култура модерног капитализма легитимише насиље кроз естетику шокирања и нормализацију патологије.

Порицање нацистичке прошлости уткано је у друштвено ткиво нове државе.

Џелати суде џелатима: 80% нацистичких судија у Савезном суду правде.

Мит о чистом Вермахту створен је плански.

Канцелар Аденауер, председник Теодор Хојс и водећи немачки политичари били су јединствени у позивима да се преиспитају нирнбершке пресуде: да се нацистички злочинци пусте на слободу и помилују.

У јавном мњењу Савезне Републике Немачке суђења за ратне злочине била су непопуларна: само десет посто становништва је изразило било какву подршку суђењима у Нирнбергу.

На предизборној кампањи у Хановеру, 30. августа 1953. Аденауер је сковао слоган да су чланови Вафен СС-а „војници као и други“. А Вафен СС „има само заједничко име“ са СС-ом.

У нешто више од 600 суђења спроведених између 1945. и 1966. године и скоро 6500 осуђених, од оснивања Савезне Републике, само је 157 оптужених осуђено на доживотну казну затвора, па убрзо пуштено на слободу. Најчешће су судови изрицали законом предвиђене минималне казне или, чак, често и испод њих.

Да би се с мртве тачке покренуло истраживање и гоњење нацистичких злочинаца, године 1958. је основана Централна канцеларија у Лудвигзбургу. За првог руководиоца је постављен Ервин Шиле, с дебелом нацистичком прошлошћу.

Удео бивших нацистичких адвоката у Савезном суду правде после 1950. био је изнад просека и износио је око 70 процената, да би 1960-их порастао на скоро 80 процената.

Суђења за ратне злочине који су на Источном фронту однели преко 20 милиона живота – стрељање талаца, уништавање, стрељање и клање житеља читавих села ради одмазде – из геостратегијских и спољнополитичких разлога – није било.

Држава је победила тако што је Поглавица поразио сопствени народ.

Не квари власт него страх – страх од губитка власти квари и оне над којима се влада.

Државни удар одозго је апсолутизација личне моћи кршењем уставног поредка.

Страховлада је ситуација у којој се изгубило начело законитости као најважнији елемент правне државе.

Председник Републике не може да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност.

Мејнстрим дискурс актуелног аутократе и његових плутарха, дакле њихов свакодневни јавни говор, препун је намерних логичких грешака.

Председник Републике не може и не сме да буде кандидат или носилац листе на било којим другим изборима осим на председничким.

Страховлада је она ситуација у којој се изгубило начело законитости, као најважнији елемент правне државе, када насиље постаје насумично и непредвидљиво.

Државни удар одозго је врста преврата у коме су главни актери врховни носиоци власти који државне ударе спроводе с циљем да апсолутизују своју власт.