Мисли

Корона је као лакмус одмах и непосредно показала да држава не сме да „одумре“, да је (само)ограничавање суверенитета погубно, те да једино она може да колико-толико заштити своје становништво.

Гесло „Слаба Србија – јака Југославија“ не само да се не би спроводило, већ би било незамисливо као када би данас важила парола „Слаба Немачка – јака ЕУ“.

Запад, под америчким вођством, не одустаје од својих намера чак и када је на силазној путањи. Напротив, тада је, као рањена звер, најопаснији.

Евроатлантизам је чврсто успостављен не само као једини тобоже логичан геополитички концепт, већ и као једини исправан систем вредности и пожељан поглед на свет у букагијама идеологије глобализма.

Реално, дуж геополитичког вектора од Северног и Балтичког мора до Индијског океана германском чиниоцу 1914. једини нелојалан елемент били су Срби и једина препрека малена Србија.

Границе на Балкану су непроменљиве, осим ако то није на штету Срба.

Суверенитет се заснива на томе колико своје дедовине косимо и колико деце имамо у колевкама.

ОЗНА основана 13. маја 1944. траје у континуитету до данас. Њен основни задатак: борба против унутрашњег непријатеља.

Танасије Младеновић, партизан и интелектуалац, крајем осамдесетих рекао је: Ми комунисти смо објективно издали свој народ. Један од ретких који је смогао снаге за такав закључак.

Владика Николај 1937. шаље телеграм Стојадиновићу: Тешка је рука Немањића Саве. Данас нам недостаје таква реторика из српске цркве – национално-пастирски део дужности.

Михаиловић је вишеструка жртва, али и симбол светлих слободарских традиција српског војника и симбол вишеслојних клевета над борбом српског народа у двадесетом веку. Споменик њему биће мера зрелости нације.

Давање томоса македонској цркви 2022. доживео сам као национални пораз. Мој предак лежи у порти цркве у Дебру, погубљен 1913. Данас лежи под заставом македонске цркве – доживљен као окупатор.

Црква мора бити та која сабира и обнавља српску елиту. Али и сама треба реформу – повратак јеванђеоским коренима. Владика Николај био је непотпун без националног-пастирског дела своје дужности.

Русофобија и србофобија су константе од 19. века. Данас се под различите идеолошке крилатице скрива иста политика – дранг нах остен није везан само за нацисте.

Српски народ није извукао поуке из двадесетог века – ни из 1918. ни из 1945. Обележавамо протоколарно, али суштина и поука нам измичу.

Зоран Баки Анђелковић на власти од 1986. Ја имам 37 година, а тај човек ће бити на власти кад ми се роде унучићи. То је симбол удбашког континуитета.

Суверенитет се заснива на томе колико своје дедовине косимо и колико деце имамо у колевкама. То је на крају крајева искуство српског двадесетог века.

Српско становиште данас: нација и демократија – недељиве. Село, институције, демографија. Ослобођење и уједињење не смеју бити фразе без садржаја.

Без отпора мотивисаних православљем, данас не би било српске нације.

Нације трају само док преиспитују и поново причају приче којима одржавају представе о самима себи.

Пансрпство је парадоксално отворило простор хрватском похрваћивању и српском самопорицању.

Универзалне вредности слободе и демократије најбоље се могу остварити унутар нације-државе.

Језик не одређује границе књижевности него се из сложених граница културе одређује припадност језика.

Српско становиште не сме бити реактивно, ресантиманско; то би значило да је одређено негативно.