Српску нацију створила је Црква, не држава.
Мисли
Одобрени цитати из књига српских аутора. Свакога дана нова мисao на насловној; све остале су овде. 286 мисли укупно.
Нација је духовна заједница, не интересна.
Титокомунизам је савез српског комунизма и антисрпског национализма.
Што је за Русе био комунизам, то је за Србе била југословенска идеологија.
Без свести о Злу, нема историјске свести, као што без свести о Греху нема Спасења, јер човек који нема свест о Греху, не осећа ни потребу за Христом.
Српски животни простор је дефинисан када је 1557. године обновљена Пећка патријаршија. Српску нацију као целину створила је Српска православна црква, а не Немањићка држава.
Нација је духовна заједница, без икаквих материјалних интереса оних који осећају припадност својој нацији.
Проблем модерне цивилизације није како да се домогнемо демократије, него како да у тој демократији сачувамо заједницу.
Титокомунизам је савез српског комунизма и антисрпског национализма.
Ако ми заборављамо ђавола, ђаво не заборавља нас.
Берлински конгрес 1878. извршио је историјско насиље тиме што је онемогућио уједињење Босне и Херцеговине са Србијом.
Српски народ никада није прихватио окупацију – његова несаломива тежња за самосталношћу довела је до коначног ослобођења 1918. године.
Православна црква у Босни одржала се четири века не снагом хијерархије него дубоким везивањем вере са идејом народности.
Епска поезија одржавала је код српског народа, раздвојеног религијом и границама, народну свест и сећање на заједничко братство.
Аустроугарска управа је оставила 88% неписмених становника – колонијална политика у пуном смислу.
Три генерације борбе – устаничка, грађанска, револуционарна – свака је дала немерљив допринос коначном ослобођењу 1918. године.
Берлински конгрес 1878. извршио је историјско насиље тиме што је онемогућио уједињење Босне и Херцеговине са Србијом.
Србофобија у западном свету је само рукавац русофобије.
Векови борбе са завојевачем однеговали су у српском народу национални понос и национално јунаштво.
У најдубљим народним слојевима постоји дубока, неискорењива мржња према завојевачу.
Имати Аустрију као суседа у Босни било је много горе него имати Турке; од Турске се могло надати ослобођењу у скором времену, док је Аустрија представљала силу из чијих је канџа ишчупавање изгледало мало или чак нимало вероватно.
Лакше је преварити много људи него једног.
Партијски живот није ништа друго до дуга школа сервилне послушности.
Веома је лако заглупљивати народ, али се он тешко може убедити да је заглупљен.

