Председник СФР Југославије, председник Савеза комуниста Југославије и Врховни командант Оружаних снага Југославије, маршал Јосип Броз Тито, примио је на Брионима, на њен захтев, делегацију СР Црне Горе, 24. јуна 1970. године. У овој делегацији су били Веселин Ђурановић, Видоје Жарковић, Жарко Булајић, Доброслав Ћулафић и Војо Срзентић. Читав ток разговора је сниман, а на стенограму нису вршене никакве накнадне коректуре.
На почетку је Ђурановић рекао Титу да су „из два разлога“ желели да дођу до њега, да га „непосредно информишу“ о политичком стању у Црној Гори и економским проблемима.
Записник сведочи да је тим питањима посвећено доста пажње (18 страница стенограма), после чега је Ђурановић отворио питање капеле на Ловћену. Ево како је текао тај део разговора.
Хеликоптер ЈНА учествује у изградњи Мештровићевог маузолеја
Угроженост црногорске нације
„Веселин Ђурановић: И на крају два, три питања везана и за политичке прилике и за неке друге ствари.
Прво нешто око дјеловања Српске православне цркве. Последњих година Српска православна црква на разне начине и писано и усменом ријечи она је по мојем мишљењу, а ту се, мислим, слажемо мање више сви, један у данашњим условима главни проповедник тих остатака великосрпске политике у односу на црногорско национално питање. Имамо константно од 1966. године на одређени начин да поједини црквени великодостојници, укључујући и патријарха Германа, на тој линији покушавају да обезвриједе те крупне политичке тековине које смо извојевали у револуцији оваквим решењем црногорског националног питања.
Друго, Српска православна црква нарочито од отцепљења македонске православне цркве, аутокефалношћу македонске православне цркве, она појачава притисак на Црну Гору. Ваљда плашећи се да и ту не изгуби позиције или из ових неких других разлога. Али интересантно да они на тој линији појачавају своју активност и веома велик притисак врше на свештенство у Црној Гори, примењујући чак и неке крајње недемократске методе у тражењу одређене дисциплине.
Треће, они су се сада нарочито ангажовали на питању Његошевог маузолеја. То је искључиво политичка работа, тако да кажем, и то нема никакве везе са тим...
Председник Тито: Како да неће кад је Хрват правио.
Веселин Ђурановић: ... црквеним правима. Они су пошли далеко у томе да су ишли са тужбом Уставном суду гдје су изнели низ фалсификата и у погледу карактера те материје и у погледу својине те капеле и у погледу нашег односа према тој капели итд. А поред тога изнели су низ...
Председник Тито: Нека однесу то тамо... У Кумровцу је Стево Крајачић скинуо горе с оног брда што је било, па им је метно тамо доље. А попови су задовољни, не треба пјешице горе да иде, мука му је тамо, тешко.
Веселин Ђурановић: Ми смо њима рекли капела се може пренијети гдје год они хоће. То је једно, а друго ми смо им рекли ако хоће могу и неке црквене симболе на овом маузолеју да дају, нема проблема у томе. Међутим, то је очигледно политичка једна работа и ми мислимо да са њима не идемо ни у какав спор, јер ми себе не сматрамо спорном странком са њима.
Председник Тито: ...Ту је Александар венчао Црну Гору са Србијом...
Веселин Ђурановић: Он је донео онај свој указ, то је указом Краља монарха укинута је самосталност црногорске православне цркве и македонске православне цркве и спојена са српском православном црквом.
Видоје Жарковић: А ову је цркву садашњу која треба да се премести подигао и освештао је на дан рођења Петра.
Веселин Ђурановић: Они су пошли у једну политичку ујдурму. Ми смо имали разговор са тим митрополитом црногорским. Ми смо изашли са једним званичним саопштењем Вјерске комисије Црне Горе где смо изнели и политичке ставове наше о томе, указали веома отворено и оштро на ова питања и изразили наду да ће они да промјене однос према Црној Гори. Међутим, уколико до тога дође, ми ћемо вјероватно бити принуђени да идемо на неке даље мјере у том погледу. Прво, сигурно да овај митрополит у Црној Гори тешко може да остане даље. А видјећемо какав је сада став Синода. Јер они се доста крију, истурају њега и митрополију да је она носилац свега тога. А овако са стране из позадине стоје, дају му одређене... А у суштини су они.
„Ја се у то не мјешам“
Председник Тито: Патријарх се на мене писмом обратио да ја ту интервенишем. Ја нисам одговорио нити ћу одговорити, ја се у то не мјешам.
Видоје Жарковић: Политичке позиције у друштву немају, да они буду заштитници културе, заштитници националних интереса, то Устав не дозвољава.
Председник Тито: То је антисоцијалистички, анти нашег система и антинационално.
Непознати: Сада траже заштиту од Уставног суда, и Уставни суд то одуговлачи.
Веселин Ђурановић: Што се тиче Уставног суда, ми нисмо то питање хтели раније да постављамо и за сада га нећемо постављати. Али Уставни суд је могао да изабере једно од три решења. Или себе да огласи ненадлежним или да ту ствар уступи Уставном суду Црне Горе, јер они су намјерно прескочили Уставни суд Црне Горе, а ред је био да се њима редовно обрате, и треће, они су могли да иду на неко политичко консултовање са нама о томе. Ово је изазвало доста неповољан одјек, овакав став Уставног суда, нарочито на Цетињу. Цетињани су доста огорчени.
Председник Тито: Уставни суд треба да се постави у складу са нашим принципима и Уставом да је црква одвојена од државе и онда у складу са државним интересима, националним интересима. Према томе, он се врло лако може тога одрећи да није надлежан...
Веселин Ђурановић: Што се тиче маузолеја то је исто добило искључиво политичко обиљежје. Ту је и црква, ту је и политичка емиграција која се ту активирала, ту су и остаци великосрпских шовиниста... То је једна објективна спрега свију тих против реализације овог пројекта. Ми овдје, издвајам, има један број људи, разумије се ми не би смели то да чинимо, има један број људи који има нека своја естетска гледања и погледе. Али то није више питање естетских расправа него искључиво политичко питање.
Наши ставови око овога су следећи. Ми мислимо да треба ићи што прије на реализацију тог пројекта, изградити то, завршити то и прекинути сваку дискусију и расправу о томе. Друго, ми нијесмо жељели нити желимо, то су наше политичке оцјене, да на овом питању стварамо никакве двије политичке партије у Црној Гори или било гдје, на питању споменика. Јер, ако би извршили ревизију те одлуке да се не подиже тај споменик на Ловћену онда би то изазвало велику (подјелу) у Црној Гори.
Председник Тито: Не, немојте то радити.
Веселин Ђурановић: Ми мислимо да за то нема никаквог разлога. Ми идемо на реализацију пројекта.
И треће, ми мислимо, и то смо у контакту са свима ставили до знања, да се у то не мјеша нико сем Црна Гора. То је право Црне Горе, нека она одлучује о томе и да то рјешава.1
Слободан Кљакић, Ратко Пековић, Седам Његошевих сахрана: ка Његошевом коначном почивалишту, Београд, Јасен, 2013, стр. 267–271.
Footnotes
-
Архив Југославије, 837, КПР II-2. ↩